Croatian Bible

Luke 17

Luke

Return to Index

Chapter 18

1

 

   Kaza im i prispodobu kako valja svagda moliti i nikada ne sustati:  

 

 


2

 

  "U nekom gradu bio sudac. Boga se nije bojao, za ljude nije mario.  

 

 


3

 

  U tom gradu bijaše i neka udovica. Dolazila k njemu i molila: 'Obrani me od mog tužitelja!'  

 

 


4

 

  No on ne htjede zadugo. Napokon reče u sebi: 'Iako se Boga ne bojim nit za ljude marim, ipak,  

 

 


5

 

  jer mi udovica ova dodijava, obranit ću je da vječno ne dolazi mučiti me.'"  

 

 


6

 

  Nato reče Gospodin: "Čujte što govori nepravedni sudac!  

 

 


7

 

  Neće li onda Bog obraniti svoje izabrane koji dan i noć vape k njemu sve ako i odgađa stvar njihovu?  

 

 


8

 

  Kažem vam, ustat će žurno na njihovu obranu. Ali kad Sin Čovječji dođe, hoće li naći vjere na zemlji?"  

 

 


9

 

  Nekima pak koji se pouzdavahu u sebe da su pravednici, a druge potcjenjivahu, reče zatim ovu prispodobu:  

 

 


10

 

  "Dva čovjeka uziđoše u Hram pomoliti se: jedan farizej, drugi carinik.  

 

 


11

 

  Farizej se uspravan ovako u sebi molio: 'Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabežljivci, nepravednici, preljubnici ili - kao ovaj carinik.'  

 

 


12

 

  Postim dvaput u tjednu, dajem desetinu od svega što steknem.'  

 

 


13

 

  A carinik, stojeći izdaleka, ne usudi se ni očiju podignuti k nebu, nego se udaraše u prsa govoreći: 'Bože milostiv budi meni grešniku!'  

 

 


14

 

  Kažem vam: ovaj siđe opravdan kući svojoj, a ne onaj! Svaki koji se uzvisuje, bit će ponižen; a koji se ponizuje, bit će uzvišen."  

 

 


15

 

  A donosili mu i dojenčad da ih se dotakne. Vidjevši to, učenici im branili.  

 

 


16

 

  A Isus ih dozva i reče: "Pustite dječicu neka dolaze k meni i ne priječite im jer takvih je kraljevstvo Božje."  

 

 


17

 

  "Zaista, kažem vam, tko ne primi kraljevstva Božjega kao dijete, ne, u nj neće ući."  

 

 


18

 

  I upita ga neki uglednik: "Učitelju dobri, što mi je činiti da baštinim život vječni?"  

 

 


19

 

  Reče mu Isus: "Što me zoveš dobrim? Nitko nije dobar, doli Bog jedini.  

 

 


20

 

  Zapovijedi znaš: Ne čini preljuba! Ne ubij! Ne ukradi! Ne svjedoči lažno! Poštuj oca svoga i majku!"  

 

 


21

 

  A onaj će: "Sve sam to čuvao od mladosti."  

 

 


22

 

  Čuvši to, Isus mu reče: "Još ti jedno preostaje: sve što imaš prodaj i razdaj siromasima pa ćeš imati blago na nebu. A onda dođi i idi za mnom."  

 

 


23

 

  Kad je on to čuo, ražalosti se jer bijaše silno bogat.  

 

 


24

 

  Vidjevši ga, reče Isus: "Kako li je teško imućnicima u kraljevstvo Božje!  

 

 


25

 

  Lakše je devi kroz uši iglene nego bogatašu u kraljevstvo Božje."  

 

 


26

 

  Koji su to čuli, rekoše: "Pa tko se onda može spasiti?"  

 

 


27

 

  A on će: "Što je nemoguće ljudima, moguće je Bogu."  

 

 


28

 

  Nato reče Petar: "Evo, mi ostavismo svoje i pođosmo za tobom."  

 

 


29

 

  Isus će im: "Zaista, kažem vam, nema ga tko bi ostavio kuću, ili ženu, ili braću, ili roditelje, ili djecu poradi kraljevstva Božjega,  

 

 


30

 

  a da ne bi primio mnogostruko već u ovom vremenu, i u budućem vijeku život vječni."  

 

 


31

 

  I uzevši sa sobom dvanaestoricu, reče im: "Evo uzlazimo u Jeruzalem i na Sinu Čovječjem ispunit će se sve što su napisali proroci:  

 

 


32

 

  doista, bit će predan poganima, izrugan, zlostavljan i popljuvan;  

 

 


33

 

  i pošto ga izbičuju, ubit će ga, ali on će treći dan ustati."  

 

 


34

 

  No oni ništa od toga ne razumješe. Te im riječi bijahu skrivene i ne shvaćahu što bijaše rečeno.  

 

 


35

 

  A kad se približavao Jerihonu, neki slijepac sjedio kraj puta i prosio.  

 

 


36

 

  Čuvši gdje mnoštvo prolazi, raspitivao se što je to.  

 

 


37

 

  Rekoše mu: "Isus Nazarećanin prolazi."  

 

 


38

 

  Tada povika: "Isuse, Sine Davidov, smiluj mi se!"  

 

 


39

 

  Oni ga sprijeda ušutkivali, ali on je još jače vikao: "Sine Davidov, smiluj mi se!"  

 

 


40

 

  Isus se zaustavi i zapovjedi da ga dovedu k njemu. Kad se on približi, upita ga:  

 

 


41

 

  "Što hoćeš da ti učinim?" A on će: "Gospodine, da progledam."  

 

 


42

 

  Isus će mu: "Progledaj! Vjera te tvoja spasila."  

 

 


43

 

  I umah progleda i uputi se za njim slaveći Boga. I sav narod koji to vidje dade hvalu Bogu.  

 

 


Luke 19

 

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: